СРПСКИ СОКО ХЕРЦЕГ-НОВИ
„Под крилима Српског Сокола ми очекујемо сједињење Српског Народа“ -Михаило Пупин
|
|
СРПСКИ СОКО ХЕРЦЕГ-НОВИ „Под крилима Српског Сокола ми очекујемо сједињење Српског Народа“ -Михаило Пупин |
|
Филмска секција |
СРПСКИ СОКО ХЕРЦЕГ-НОВИ
Рад два Новљанина на мобилизацији добровољаца у Првом свјетском рату
У Првом свјетском рату Херцегновљани су дали свој допринос борби за ослобођење и уједињење. Ако се изузме кратки период руско-црногорско-бокељске владавине 1806-1807. године Новљани су први пут 1918. године добили своју државу. Поред великог броја добровољаца два Новљанина дали су велики допринос заједничкој борби. То су Мирко Комненовић и Шпиро Познановић. Обојица су радили на мобилисању добровољаца за српску војску, Мирко Комненовић у Русију међу заробљеним аустроуграским војницима а Шпиро Познановић у Јужној Америци.
|
|
Мирко Комненовић (1870-1941) је још прије почетка балканских ратова ступио у контакт са војним и политичким вођством Србије. Такође као старјешина Српског Сокола Херцег Нови и Српске соколске жупе на приморју био је у контакту са словенским организацијама у монархији. За вријеме Првог балканског рата са обавјештајним подацима упутио се у сусрет српској војсци у луци Сан Ђовани ди Медуа. Ово није промакло аустроугарским обавјештајцима тако да је Мирко ухапшен 26. јула 1914. године, значи прије објаве рата, и затворен у тврђаву Мамула на острву које се налази на улазу у Бококоторски залив. Услијед тешких услова болестан је пребачен у болницу у Дубровник а одатле је интерниран у Трст. Из Трста је успио да побјегне у Италију, а након уласка Италије у рат одлази у Трст и пријављује се као добровољац. Никола Пашић упутио га је у Русију да ради међу заробљеним аустроугарским војницима – Словенима и мобилише их у српску војску. У логору „Дарница“ код Кијева Мирко Комненовић је мобилисао преко 30.000 добровољаца, углавном Срба. Написао је у својој аутобиографији да међу заробљеницима Хрватима и Словенцима није било расположења за ступање у заједничку борбу. У почетку је радио и на мобилисању Чехословака као и Француза из Алзаса. Након фебруарске и октобарске побуне радио је на очувању Српског добровољачког корпуса. За потребе савезника у мају 1918. године отишао је у Москву и извукао Керенског и пребацио га у Мурманск. Обавио је још једну тајну мисију за савезнике 1919. године. Тада је и отпутовао у Јекатеринбург и распитао се за судбину породице Романов о чему је касније и написао текст у Политици. |
Одликован је орденом Белог орла са мачевима IV степена, руским орденом Светог Владимира IV степена, орденом Светог Станислава V степена, орденом Свете Ане II степена, орденом Светог Саве III степена, орденом Светог Саве II степена, орденом Светог Саве I степена, француском Легијом части, Чешким официрским револуционарним крстом и Југословенском круном IV степена.
Шпиро Познановић (1860-1940) завршио је поморску школу и попут својих предака почео да се бави поморством. Међутим Други бокељски устанак 1882. године промјенио је ток његовог живота. Пошто је учествовао као устаник а устанак је сломљен није му било повратка у Боку. Емигрирао је и скрасио се у Паризу. По објави рата поднио је молбу и порјешењу српске владе додијељен је главном заповједнику француско-енглеских ратних бродова у Средоземљу. Тако је са брода „Courbet“ поново угледао Боку. На француској крстарици „D’ Entrecasteaux“ учествовао је у битки у Суецком каналу, и одликован је француском Легијом части. Након повлачења српске војске заједно са владом Србије одлази на Крф гдје га Никола Пашић одређује за владиног делегата за мобилисање добровољаца у Јужној Америци. Мисија је радила у Буенос Ајресу, Кордоби и другим градовима. Постојао је велики проблем око пребацивања добровољаца преко океана тако да велики број пријављених није уопште дошао на фронт. Ипак захваљујући његовом раду велики број добровољаца из Јужне Америке борио се у српској војсци. Одликован је орденом Белог орла V степена, орденом Св. Саве IV степена и орденом Југословенске круне IV степена.
