Говор Њ. Св. Патријарха Варнаве на Православну Нову годину 1937.

Ево свиће нам Нова година. Ја бих желео да Вам је честитам, но не знам како да Вам је честитам, кад видим мраћне облаке који су се наднели над нас, и не само наднели него и спустили међу нас.

Како могу рећи: Сретна Вам Нова година и како ће нам она бити срећна кад нас је несрећа стегла својим канџама са свих страна? Једна је несрећа наша у дегенерацији разума а друга у дегенерацији морала. Интелектуална и морална дегенерација – то су мрачни и градобитни облаци, које преносимо из старе у Нову годину.

Боље ћете ме разумети кад Вам кажем: наши властодршци изгубили су и памет и поштење.

А да су изгубили памет показује њихова недоследност и противречност у начину како чувају ову прескупу Државу и како воде наш мученички народ. Зову се националистима – и то би требало заиста да буде као и сви грађани ове земље, међутим праве пакт са црном интернационалом и пуштају ову да до сржи затрује наш здрави национализам светосавски. Тако су наши властодршци и националисти и интернационалисти у исто време! Може ли то бити? Како се те две супротности даду измирити у нашој држави? Свим силама наши властодршци гоне једну а грле другу националу, гоне црвену а грле црну. Зар обе нису подједнако отров за нашу младу државу и за наш здрави народни организам? Наш народ библијски је изрекао ону пословицу: „Кад Бог хоће некога да казни, прво му памет узме“.

Ова света реч обистињава се потпуно на нашим властодршцима. Бог узима памет онима који су непоштени и неморални, па били то мали или велики људи. То сведочи и Божји ап. Павле кад говори о паганским Римљанима; за то што беху неморални и не марише истину Божју, за то их Бог предаде у покварени ум, да чине оно што не ваља.

Ја се позивам на све вас као сведоке, да је заиста корупција захватила наш живот. Не гледа се ни карактер ни поштење, него се све цени према партијској боји и према партизанској ревности. Не награђује се чиновник према савесном раду него према услугама партији. Од гласања за овога или онога зависи судба људи, зависи срећа или несрећа свих чиновника и њихових породица. Обећања, концесије, бакшиши, то су савремене методе, којима се ломе карактери у једној нацији коју нису могли сломити ни завојевања, ни окупације ни интернирања, ни све иностране тираније, нити дуговечна робовања.

На видику свега овог ја не знам како да Вам честитам Нову годину и како да испустим онај радосни поздрав: Срећна Вам Нова година.

Без разума и без поштења наши су властодршци ударили сада на Светосавску Православну Цркву. Сви редути српски у овој слободи и слободној Држави упуштени су и предани. Сада је дошао атак и на последњи бедем српски на Светосавску цркву. Хоће сад и њу да предаду и издаду. Хоће да потсеку сасвим у корен Српском народу. хоће да оставе српско име празно, пусто, без икаквог садржаја и духовног и моралног и историјског и културног.

Из сасвим непознатих разлога и низом недокучљивих узрока они су направили уговор са црним поглаваром црне интернационале. Тим уговором они хоће да доведу до триумфа тога поглавара на Балкану, за којим он тежи хиљаду година. Против тог црног поглавара и његове језуитске војске борили су се најпре византијски патријарси и цареви. Кад је њихово оружје малаксало, борбу су прихватили наши славни Немањићи на челу са Св. Савом. Кад је српско царство пало на Косово и сами су се Турци борили противу латинске најезде на Балкану и благодарећи Турцима та је најезда устукнула. Знали су Турци лажни карактер те интернационале, па јој нису дали на Балкану. Знали су Турци разорно дејство њено унутра у Држави, знали су да та интернационала не преза ни од каквих срестава, ни од каквих сплетака ни интрига, па нису улазили ни у какве компромисе с њима. Православну веру Османлије су понекад и гонили, али су је сматрали за веру и поштовали као веру. Међутим на ону црну интернационалу гледали су не као на веру него као на политику. И ето, браћо, моја, тој нескрупулозној организацији политичкој данас наши властодршци широм отварају врата и капије и пуштају је да стане чврстом ногом на Балкану. И то ко и кад? Не какви туђини, но крштени синови Светосавске Цркве који себе називају националистима, и то у времену не наше какве слабости, него у напону наше државне снаге. Нека је част Турцима и нека је срам таквим православцима и таквима Србима.

Сваки разуман и поштен човек може лако да увиди страшне и многобројне штете по наш васцели народ од тога кобнога уговора, по Југославију, по цео наш мученички Балкан и по Словенство. Тим уговором се ударају пре свега окови на нашу јадну браћу католике у Југославији. По том уговору они постају безропотни робови једног страног суверена. Њима се чини највећи удар, највећа штета, највећа неправда. Римска црквена организација, прво политичка па онда верска постаје повлаштена у овој Држави, са правима и повластицама, која она нигдје у Европи нема и које није имала државна црква у Србији. Зашто оковати нашу браћу Хрвате и Словенце и остале католике у овој слободној Држави? Зашто понижавати и штети Српску Православну Цркву, која је кроз све векове мука очувала у српском народу кандило вере и пламен родољубља? Зашто бацити тиме љагу на сву историју нашу? Зашто вређати велике светитеље и херојске претке наше, који су у најтежим данима одбранили нашу Цркву од најезде црне интернационале и њених чета преко мора? Зашто јачати једну интернационалу у нашој земљи на рачун нашег чистог и дивног национализма?

Пребацују нам што уносимо политику у Цркву. Не уносимо ми политику у Цркву, него уносе отров у цио организам народни они, који су изгубили памет и родољубље и поштење. Ја не говорим овде против једне политике или једног режима, него против корупције, која хоће да нас угуши и да наш велики народ свуче у блато и стави у ред последњих народа на кугли земљиној. Ко ће казати народу истину, ако не народна Света Црква? Одакле ће се чути глас Божји и глас пригушене народне савести ако не из Светосавске Цркве? Ја се не бојим овога што сада говорим. Ја се бојим да нисам одоцнио, да ово јавим народу. Можда сам ово требао раније рећи. Бојим се, одговараћу за то пред судом Божјим. Али све сам рачунао као и сви свесни људи у овој земљи, да ће се зло ускоро прекратити. Но зло се не прекраћује, него умножава. Плима корупције не опада, него расте и ево дођоше роде, зла до гуше, како каже псалмиста. Хоће умножено зло да нас задави, и са свима нашим историјским и културним вредностима одвуче у пропаст. Ја чујем уздахе народне, чујем где шапће, јер се слободно не може говорити, само нас једино Бог може спасити. Па ако нас Бог може спасити припаднимо Богу на молитву. И Бог који нас је до сада спасавао од пропасти и одсада ће нам бити спас. Но осим молитве Богу треба и сами све да учинимо што је у нашој власти, да изађемо из ове помрчине на светлост. – Зато Вас позивам браћо и сестре, да се пренемо, да устанемо, и збијемо се у редове као војска Божја против војске сатанине. Светосавски народ увек се умео сјединити у часовима опасности. Сад је час опасности. Ја Вас позивам, као Ваш Патријарх, да заборавите партијске свађе и обзире и да братски брат брату пружите руку. – Светосавска Црква иако је заборављена и понижена од својих сопствених синова није мртва него жива. У њој је дух Божји, онај силни дух, који се јавио апостолима у виду пламена и вихора. Ако се тај дух због немарности многих био утишао, време је да се даде маха да дејствује. У Цркви Православној крманош је Свети Сава. А Свети Сава је жив, не мртав и чека само заповест од Бога да буди и диже успаване Србе.

А ја као први слуга Божји и наследник Св. Саве и мученичких Патријарха српских вичем Вам свима: На окуп српски народе. На окуп не против браће наше друге вере или друге народности, него против безумља и корупције. На окуп српски народе у име части и образа. На окуп српски народе, у име Бога и Св. Саве. На окуп српски народе у име историје твоје и легиона мученика твојих. На окуп српски народе, ради деце твоје и будућности твоје. На окуп српски народе на понос младог КРАЉА ПЕТРА КАРАЂОРЂЕВИЋА. Без тога неће бити срећна Нова година, ни иједан дан, ни иједан сат. А с тиме, ако послушаш глас мој, бићеш срећан у наступајућој години и кроз све године до краја времена.

НЕКА БИ БОГ ДАО, ДА ТАКО БУДЕ. – АМИН