СРПСКИ СОКО ХЕРЦЕГ-НОВИ

Под крилима Српског Сокола ми очекујемо сједињење Српског Народа“ -Михаило Пупин

Вијести

Историја Српског Сокола

Издавачка дјелатност

Стоп ГМО

Планинарска секција

Соколско кино

Текстови из историје Боке Которске

Награда

Професор Вуко Велаш“

Контакт

Документа

СРПСКИ СОКО ХЕРЦЕГ-НОВИ

Парастос генералу Драгољубу Михаиловићу

У понедељак 17. јула 2017. у 18 часова у цркви Св. Николе на Жлијебима служиће се парастос генералу Драгољубу Михаиловићу. Тог дана Српски Соко сјетиће се мученичке смрти првог герилца поробљене Европе, али и заштитника српског народа светог Цара Николаја II и његове породице која је мученички пострадала 17. јула 1918.

Протестни скуп у Подгорици

Због кршења Уставом загарантованих права на употребу ћириличног писма, невладине организације, српске културне институције, представници политичких партија и независни интелектуалци организују протест у понедељак 19. јуна у 11.00 испред Министарства просвете.
Протестни скуп ће се одржати под слоганом „Ћирилица наше писмо!“
Позивамо све родитеље и слободно мислеће грађане да се укључе у културну бобру на коју нас обавезују наши преци и наши потомци.

Саопштење за јавност 30. мај 2017.

            Навршило се осамнаест година од 30. маја 1999. када су НАТО авиони, без икаквог разлога и потребе, супротно писаним и неписаним обичајима ратовања, извршили бомбардовање Арзе муницијом са осиромашеним уранијумом. Три стотине пројектила испаљено је на простор на коме није било људства, борбене технике ни војних објеката. Дакле резултат бомбардовања Арзе на војне ефективе био је раван нули, док су последице по цивилно становништво званично још непознате. Ни дан данас нико није, чини нам се прије да не смије, испитао штетно дјеловање осиромашеног уранијума са Арзе првенствено на људе, али и цијели еко систем.

            Коришћење ове муниције није угрозило здравље само становника Херцег Новог и Боке, односно Србије и Црне Горе, већ цијелог региона јер су се отровне честице вјетром, морем и ријекама разносиле на много већи простор него што је била Савезна република Југославија. По неким процјенама негативне последице  бомбардовања СРЈ осјетиле су државе Централне и Јужне Европе, а здравље њихових становника је нарушено.

            На жалост ова муниција се и даље употребљава, без обзира на познате штетне последице по цивилно становништво.

Захтјев за издавање свједочанства на ћириличном писму

Сви родитељи који желе да њихово дијете добије свједочанство на ћириличном писму треба да предају на вријеме захтјев у овој или сличној форми, може и писан руком:

Директору ОШ ________________

Захтјев за издавање свједочанства на ћириличном писму

Молим Вас да мом дијетету, ___________________, ученику,ци _______________ разреда ОШ _______________ , свједочанство издате на ћириличном писму. 

Родитељ                                                                                 Херцег Нови, _____ 2017.

Слава Српског Сокола

Српски Соко Херцег Нови прославиће своју славу у уторак 14. фебруара у 18 часова у Резиденцији Љубибратића на Топлој. Том приликом промовисаћемо књигу Горана Комара Ћириличне опоруке бокешког, требињског и дубровачког краја 1392-1834”. Говориће Небојша Рашо и аутор.

Додијела диплома и награда „Професор Вуко Велаш“

У парохијском дому у Бијелој у суботу 22. октобра додијељене су дипломе и награде на Другом литерарном конкурсу „Професор Вуко Велаш“ за ученике херцегновских основних школа за рад писан на српском језику ћирилицом.

Овај пројекат Српског Сокола помогли су Управа за сарадњу са дијаспором и Србима у региону Министарства спољних послова Србије, који су главни спонзор, и фирме ПИН Монтенегро из Подгорице, Вал д. о. о. из Херцег Новог и Пробока д. о. о. из Херцег Новог док су медијски спонзори: били дневне новине Дан и Нови ТВ.

Ученици су писали радове 2. октобра 2016. у Парохијским домовима у Топлој, Кутима и Бијелој тако да је цијела Општина била покривена. На конкурсу је учествовало 48 ученика из четири херцегновске школе. Ученици су могли да бирају од двије теме:

-         Кад порастем бићу...

-         Моја крсна слава

У присуству Генералног Конзула Републике Србије у Херцег Новом Слободана Бајића, Конзула Републике Србије у Херцег Новом Зорана Дојчиновића, донатора, професора, родбине ученика, Мојдежана, родбине Вука Велаша и грађана Херцег Новог уручене су дипломе и награде:

1. награда лаптоп Lenovo Ideapad 100-15IBY

2. награда таблет Lenovo Tab 3 7 essential
3. награда
таблет Lenovo Tab 3 7 essential

4. награда таблет Point of view Mobil 731N

награда за најљепши рукопис таблет Tesla L7 QUAD Lite

Жири у саставу професор Вукашин Баћовић, професор Гордана Стијепчић Булатовић и професор Никола Маловић изабрао је најбоље радове као и рад са најљепшим рукописом:

Прво мјесто - Ивана Шеровић ученица  IX 1 ОШ „Орјенски батаљон“ у Бијелој

Друго мјесто - Ивана Томашевић ученица VII 2 ОШ „Милан Вуковић“ на Савини

Друго мјесто - (оба рада су добила исту оцјену) Андреј Симанић ученик IX 2 Дашо Павичић“ ОШ на Топлој

Четврто мјесто - Алексеј Миковић ученик VIII 1 ОШ „Дашо Павичић“ на Топлој

Награда за најљепши рукопис - Наталија Злоковић ученица VII 1 ОШ „Орјенски батаљон“ у Бијелој.

Присутнима су се обратили проф. Љубо Шабовић, проф. Веселин Матовић, Оливера Доклестић која је најавила Светосавски конкурс за основце и Мишо Велаш, брат покојног професора Вука Велаша. Веселин Матовић се запитао како ниједан професор се није сјетио да покрене овакав конкурс. Истакао је да је за двадесет година Црна Гора од државе у којој је све штампано на ћирилици доведена на ниво да је ћирилица скоро нестала.

У име организатора предсједник Српског Сокола Небојша Рашо уручио је захвалнице Генералном конзулату Републике Србије у Херцег Новом, Николи Гојковићу, дневним новинама Дан и Нови Тв.

Медијски спонзори: били су дневне новине Дан и Нови ТВ, док су пројекат помогли: Управа за сарадњу са дијаспором и Србима у региону Министарства спољних послова Србије, који су главни спонзор, и фирме ПИН Монтенегро из Подгорице, Вал д. о. о. из Херцег Новог и Пробока д. о. о. из Херцег Новог.

Двјесто десет година битке за Херцег Нови

Прије двјесто и десет, од 30. септембра до 2. октобра 1806, водила се битка за Херцег Нови. Французи и Дубровчани нападали су са великим снагама на Херцег Нови, којег су бранили Руси, Бокељи и Црногорци. Више о бици прочитајте овдје.

Конкурс „Професор Вуко Велаш“

Српски Соко Херцег Нови организује Други литерарни конкурс за додјелу награде
"
Професор Вуко Велаш"
за ученике херцегновских основних школа за рад написан на српском језику, ћирилицом. Радови на задату тему писаће се
у недељу 2. октобра 2016. у 10:30 часова у:
- Цркви Св. Николе – Резиденцији Љубибратића на Топлој;
- Парохијском дому у Бијелој
код цркве Полагањa ризе Пресвете Богородице;

- Парохијском дому у Кутима код цркве Свете Тројице
За најбоље радове
и за најљепши рукопис предвиђене су следеће награде:

1. награда лаптоп Lenovo Ideapad 100-15IBY

2. награда таблет Lenovo Tab 3 7 essential
3.
награда таблет Lenovo Tab 3 7 essential

4. награда таблет Point of view Mobil 731N

награда за најљепши рукопис таблет Tesla L7 QUAD Lite

Реализацију пројекта помогли:

Управа за сарадњу са дијаспором и Србима у региону

 Министарства спољних послова Републике Србије

ПИН Монтенегро    

Вал д. о. о. 

Пробока д. о. о.

Медијски спонзори:

Дневне новине Дан и Нови Тв

Све информације могу се добити на: e-mail: srpskisokohn@gmail.com



Српски Соко подржао оснивање Савеза за војну неутралност који се залаже неутралност Црне Горе и иницијативу Мировног покрета „Не у рат – Не у НАТО“.

Свјесни агресивног карактера НАТО алијансе како у рату, тако и миру, лакомости политичке структуре на власти, поткупљивости значајног дијела грађана Црне Горе, а одговорни према прецима и потомцима, његујући општеприхваћене цивилизацијске вриједности, његујући идеју мира без намјере да чувамо лидерску позицију у антинато борби Мировни покрет Не у рат не у НАТО позива све патриотске, слободомислеће политичке, невладине, вјерске, спортске и друге организације и медије на стварање заједничког антинато фронта у циљу конституисање Савеза за војну неутралност. Основни циљ Савеза јесте стварање равноправних услова и расписивање референдума о одржању статуса војне неутралности Црне Горе.

Парастос ђенералу Дражи Михаиловићу

Поводом седамдесет година мученичке смртиДраже Михаиловића и деведесет и осам година убиства царске породице Романов, у недељу 17. јула 2016. у 18 часова у цркви Св. Николе на Жлијебима служиће се парастос Драгољубу Дражи Михаиловићу. Такође, биће представљена књига Небојше Раша „Аргументи, Крађа српског идентитета у Херцег Новом“ и организовано скупљање прилога за израду статуа херојима албанске голготе по оригиналном пројекту Николе Краснова. Удружење новинара Србије и лист Курир покренули су акцију „Израдимо статуе херојима албанске голготе“ за израду две бронзане статуе срспких војника на грчком острву Видо, а Српски Соко на овај начин подржава акцију.

Скица Николаја Краснова за спомен костурницу на острву Видо



Неподобни адмирал

            Зашто у „будућој европској престоници културе“ Херцег Новом нема мјеста за најпознатијег новског поморског капетана, заповједника црноморске флоте, првог главног директора црноморског поморског училишта?

Матица Боке поднијела је захтјев да се у Херцег Новом, родном мјесту Марка Војновића подигне биста овом великом поморцу. До дана данашњег нема одговорана овај захтјев. Подгорица лукаво ћути а херцегновска управа не дјелује превише заинтересовано. Биста је урађена и чека нека боља времена у цркви Св. Николе – Резиденцији митрополита Љубибратића на Топлој, оној цркви коју су 2. октобра 1806. запалили поражени Французи бијежећи пред руско-бокељско-црногорском војском. Данас новски челници сваког 11. новембра постављају цвијеће на гроб француског окупатора а у граду нема мјеста за бисту чувеног адмирала.

Војновићи су позната породица, којима су племство признале Венеција, Русија и Аустрија. Марко Војинов Војновић рођен је у Херцег Новом 1750. На позив царице Катарине многи бокељски поморци ступили су у руску морнарицу у рату против Турске 1768-1774. Учествовао је у експедицији кнеза Долгорукова у Црној Гори.

У чину мичмана (најнижи официрски чин) ступа 1770. у састав Балтичке флоте. На броду „Св. Георгије победоносац“ испловио је из Кронштата у Средоземно море. Постављен је 1771, за заповједника полаке „Ауза“ наоружане са 12 топова.  Крстарећи по Медитерану нападао је турске бродове. Средином 1771. замјенио је погинулог заповједника фрегате „Слава“, такође Бокеља Бијелића. И са овим једрењаком гроф Војновић успјешно напада и заробљава турске бродове. Исте године заробио је везира Молдаванжи пашу.

Марко и његов рођак Јован Војновић заједно са другим Бокељима и Грцима истакли су се у нападу на тврђаву Митилена 2. новембра 1771. За побједу над турским бродовима под тврђавом Лагос одликован је 8. септембра 1772. орденом Св. Георгија 4. степена. Орден је добио „За храброст и смјелост, показану за вријеме командовања мањим бродом на улазу у Дарданелски канал и дуж европске обале, гдје је напао наоружане непријатељске бродове под заштитом обалске батерије и заплијенио четири од њих са теретом, онда извршио десант на обалу и узео непријатељу четири топа“.

Марко и Јован Војновић истакли су се и боју у Патраском заливу са улцињским гусарима и тунишким бродовима 26. октобра 1772. Сви улцињски бродови су потопљени. Учествовао је 1773. у опсади и заузимању Бејрута и десанту на острво Хиос 30. маја 1774. гдје је командовао одредом бродова.

Након потписаног примирја обављао је више дужности у руској морнарици. По Потемкиновом наређењу преузео је 11. јуна 1781. команду над каспијском експедицијом која је имала задатак да на персијској обали оснује руске трговачке станице.

Након преузимања Крима 1781. Марко Војновић упућен је 6. априла 1783. у састав Црноморске флоте. Постављен је за команданта луке Херсон. За сузбијање епидемије куге у овом граду одликован је орденом Св. Владимира IV степена. Гроф Војновић постављен је 21. априла 1783. за заповједника линијског брода „Слава Катарине“ наоружаног са 74 топа и произведен у чин капетана 1. ранга. Послије смрти командујућег Севастопољске ескадре и луке, контра-адмирала Мекензија 12. јануара 1786. године, постављен је на његово мјесто. У чин контра-адмирала унапређен је 1787.

Други руско-турски рат почео је несретно по Севастопољску ескадру која се упутила ка луци Варна ради напада на турску флоту. Бродови су упали у олују 8. и 9. септембра 1787. и претрпјели тешка оштећења. Ипак ескадра је 3. јула 1788. у боју код острва Фидониси потукла турску флоту. У боју се истакао будући непобједиви адмирал Фјодор Ушаков. За своје командовање Севастопољском ескадром у боју код Фидонисија Марко Војновић одликован је орденом Св. Георгија 3 степена. Кнез Потемкин обавијестио је Војновића о одликовању и честитао му 22. октобра 1788. године:

Храброст и одважност коју сте показали заповиједајући флотом на Црном мору у бици 3. јула ове 1788. године против надмоћне непријатељске силе под вођством капетан-паше, удостојене су Њезине највеличанственије Императорске пажње и добре воље. У знак Њезине Свенајмилостивости додијељен вам је орден Св. Георгија III степена, који имате да ставите на себе и носите након што вам се исти додијели. Поздрављам вас и честитам вам ову милост Монархиње, и очекујем, са пуном надом и увјереношћу да ви нећете пропустити да одликујете себе новим подвизима“.

Међутим дошло је до сукоба између Војновића и Ушакова. Децембра 1788. Војновић је постављен за команданта Црноморске флоте а Ушаков за заповједника Севастопољске ескадре. Ово није био крај сукоба ова два адмирала. Након што се истакао на новом положају Ушаков је 14. марта 1790. године постављен за командујућег Црноморске флоте. Истог дана Војновић је постављен за заповједника ескадре Каспијског мора. Није желио да се прихвати нове дужности и тражио је отпуст из морнарице.

Једно вријеме боравио је у Трсту. Марко Војновић је потписник „Статута и прописа народа и братства илирскога“ (Statuti e Regolamenti della Nazione e Confraternita Illirica) у Трсту 1. септембра 1793. Вратио се у Русију 1796. године. Реактивиран је и постављен за начелника бродоградилишта на Дњепру. Постављен је за првог главног директора новоустановљеног Црноморског навигаторског училишта 24. августа 1798. године. Ово је још један податак који говори да је Марко Војновић остао цијењен и након смјењивања са мјеста заповједника Црноморске флоте.

У чин адмирала унапређен је 14. марта 1801. године. Цар је Марка Војновића одликовао орденом Св. Јована Јерусалимског и произвео га у „командора Малтешког ордена“.

Умро је у Витебску 1807. У браку са Аном Алексејевом имао је сина Владимира. Владимир Војновић истакао се као поручник царске гарде у великом отаџбинском рату 1812. У Бородинској бици 1812. рањен је. Одликован је 1813. године орденом Светог Владимира 3 степена за показану храброст у борбама код Лицена и Бауцена. Од рана задобијених у бици код Улма преминуо је 17. августа 1813.

Небојша Рашо



Спасовданска литија у Херцег Новом









НАТО цензура

Саопштење Српског Сокола којим се грађани подсјећају на НАТО бомбардовање Арзе Радио Херцег Нови (не знам ко па сам ставио име медија) препричао је и скратио, боље рећи цензурисао. Вјероватно је ријеч о новој новинарској етици. Будуће генерације ће можда у школи учити да је Арзу и Црну Гору бомбардовала Војска Југославије а дежурни подгорички (титоградски) новинари ће махати разним папирима користећи исјечке из разних радова, вадећи их мимо контекста, и тако створити новог човјека спремног за НАТО интеграције, за нови свјетски поредак. Што би рекао познати српски пјесник: „Црвена банда стаће у ред а ред ће бити недоглед“.

Саопштење за јавност од 30. маја 2016.

            Прије 17 година, 30. маја 1999. године, авиони НАТО агресора бомбардовали су Арзу радиоактивном муницијом са осиромашеним уранијумом. Због велике густине уранијума ова муниција користи се за уништавање оклопних возила. Таквих циљева није било на Арзи тог дана, тачније није било никаквих војних циљева самим тим ни потребе за употребу ове муниције.

            Тристо пројектила калибра 30 милиметара испаљено је тог дана, значи без разлога. Од тада до данас број обољелих од малигних болести је у сталном порасту у Херцег Новом и другим мјестима гдје су НАТО авиони употребљавали ову врсту муниције, а на територију Југославије испалили су, по сопственом признању, 30.000 пројектила.

            На жалост Арза није усамљен случај. НАТО авиони користили су ову врсту муниције на више мјеста у Србији и Републици Српској као и широм свјета и тако изазвали праву еколошку катастрофу са великим посљедицама по природу и људе.

            Стокхолмски синдром је назив за психолошко стање у коме долази до зближавања отмичара и талаца. Питање је како се зове синдром када нека држава пожели да се учлани у војни савез који ју је претходно бомбардовао?



Промоција књиге „Управна тијела Топаљске (херцегновске) општине 1718-1944“ у Бијелој

У петак 8. априла у 19 часова у парохијском дому у Бијелој биће промовисана књига Управна тјела Топаљске (херцегновске) општине 1718-1944.” Говориће аутори.

Парастос НАТО жртвама

У цркви Вазнесења Господњег на Топлој служен је 24. марта парастос жртвама НАТО агресије. Организатори су Прва херцегновска парохија, Српски Соко Херцег Нови, Коло српских сестара и Матица Боке.

Слава Српског Сокола

Српски Соко је 15. фебруара прославио своју крсну славу Сретење Господње. Том приликом промовисане су књиге: Горана Комара и Небојше Раша “Управна тјела Топаљске (херцегновске) општине 1718-1944.” и Зборник радова “Српски Соко прилози за историју соколства - књига друга” Промоција је одржана у цркви Св. Николе – Резиденцији Љубибратића на Топлој у понедељак 15. фебруара у 18 часова. Говорили су Горан Комар и Небојша Рашо. Промоцији је присуствовао конзул Републике Србије у Херцег Новом г. Зоран Дојчиновић и представници удружења „Ћирилица“ из Требиња.

Књига Управна тјела Топаљске (херцегновске) општине 1718-1944.” доноси попис капетана, суђа, начелника и присједника Топаљске односно херцегновске општине од 1718. до 1944. Ријеч је о маленој књизи у коју је уложено доста рада јер је прегледана обимна архивска грађа.

Зброрник радова “Српски Соко прилози за историју соколства - књига друга”  је још један пројекат који је реализован уз помоћ Министарства културе и информисања Републике Србије. Зборник доноси следеће радове:

Јевђа А. Јевђевић, старешина Савеза Српски Соко - Др Лаза Поповић–зачетник Српског Сокола у Аустро–Угарској

Лаза Поповић - Српско Соколство

Небојша Рашо, старјешина Српског Сокола Херцег Нови - Записник сједнице Главног техничког одбора српског соколства одржане 7. децембра 1913

Небојша Рашо - Српски Соко Херцег Нови

Саша Недељковић, члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије - Соколска позоришта

Здравко Шакотић - Оровачка соколска чета

Раде Ратковић - Обрен Ратковић, даровалац и кум заставе Соколске чете Коњско



Капетан Илија Дамјановић

Матица Боке и Центар за културу Тиват у понедјељак 30.новембра у 20 часова у галерији Љетњиковца Бућа приређују промоцију књиге „Капетан Илија Дамјановић“. Ријеч је о новом издавачком пројекту Матице Боке из пера херцегновског публицисте Небојше Раша.

Књига је посвећена капетану Илији Дамјановићу из Лепетана, морском вуку који је уловио најтраженију флоту у Првом свјетском рату –флоту њемачког адмирала Максимилијана фон Шпеа. Аргентина се одужила бокељском морском вуку тако што је читаву једну авенију Буенос Ајресу назвала именом „Eliasa Damianovicha“. Поред тога што је био изузетан поморац са завршеном Поморском академијом у Буенос Ајресу, био је и велики ерудита, југословенски и српски патриота и друштвено политички радник. Био је предсједник Српско-хрватске исељеничке странке, члан удружења „Друштво Србија“ у Буенос Ајресу, помагао штампање часописа „Јадран“, члан удружења „Бранитеља слоге“, лични пријатељ са предсједницима влада Аргентине, Парагваја и САД, крштени и вјенчани кум бројних исељеничких породица. Помагао је Црвени крст Србије и Црне Горе и борце на Солунском фронту. По повратку у Боку годинама је предсједавао „Бокељском организацијом исељеника“ чије је сједиште било у которској кафани „Дојми“. Био је заслужан за отварање прве поште у Лепетанима. Био је велики црквени добротвор, члан црквених одбора у Јошици и Тивту, пријатељевао са бококоторским еписком Кирилом и дон Ником Луковићем, био кум са др Симом Милошевићем.

О новом издавачком пројекту Матице Боке, говориће предсједник УО овог удружења Жељко Комненовић, а о књизи новинар и публициста Синиша Луковић и аутор Небојша Рашо.

Уручивање диплома и награда „Професор Вуко Велаш“

Дипломе, захвалнице и награде подјељене су 2. новембра у цркви Св. Николе – Резиденцији Љубибратића на Топлој. Госте је поздравио професор Веселин Матовић. У свечаној атмосфери награде су уручили спонзори и гости. Трећу награду уручио је Конзул Републике Србије у Херцег Новом Зоран Дојчиновић, другу награду Генерални Конзул Републике Србије у Херцег Новом Слободан Бајић а прву награду уручила је предсједница Општине Херцег Нови Наташа Аћимовић. У програму је учествовао Андреј Пантелић са гитаром.

Пројекат Српског Сокола подржали су Општина Херцег Нови, Управа за сарадњу са дијаспором и Србима у региону Министарства спољних послова Републике Србије и фирме Пробока и ПИН Монтенегро.

Награда „Професор Вуко Велаш“

Жири у саставу професор Вукашин Баћевић, професор Гордана Стијепчић Булатовић и професор Никола Маловић изабрао је најбоље радове на конкурсу „Вуко Велаш“ за рад писан ћирилицом, на српском језику.

Прву награду добио је Александар Медић, ученик IX разреда ОШ „Милан Вуковић.“

Другу награду добио је Алексеј Миковић ученик VII разреда ОШ „Дашо Павичић“.

Трећу награду добила је Милица Живановић ученица VI разреда ОШ „Илија Кишић“.

Четврту награду добила је Ивана Томашевић, ученица VI разреда ОШ „Милан Вуковић“.

Пету награду добио је Богдан Спаић, ученик VI разреда ОШ „Дашо Павичић“.

Шесту награду добила је Ивана Шеровић, ученица VIII разреда ОШ „Орјенски батаљон“.

Награду за најљепши рукопис добила је Маша Никовић, ученица VI разреда ОШ „Илија Кишић“.

За све наведене радове обезбјеђене су награде.

Ухапшен Гојко Раичевић

У јутрошњој акцији црногорске полиције поред више посланика ухапшен је и Гојко Раичевић, предсједник НВО „ИН4С“. Раичевић се мирно предао а како Вијести јављају, након тога претучен је у марици и пребачен у ургентни центар. Разбијање мирних протеста услиједило је након посјете НАТО савјета. Да ли је режим добио зелено свјетло од Столтенберга и ЕУ? Видјеће се по њиховој реакцији на овај догађај.

Награда „Вуко Велаш“

У знак сјећања на професора српског језика Вука Велаша а у циљу очувања српског језика и ћирилице Српски Соко Херцег Нови је, почевши од ове године, установио награду „Вуко Велаш“ за ученике херцегновских основних школа.

Награда ће се додијељивати на рад на српском језику, ћирилицом. Радови на задату тему писаће се у недељу 27. септембра 2015. у 10:30 часова у:

- Цркви Св. Николе – Резиденцији Љубибратића на Топлој;

- Парохијском дому у Бијелој код цркве Полагањa ризе Пресвете Богородице.

За најбоље радове предвиђене су сљедеће награде:

1.    награда Лаптоп Dell 3543–I5  

2.    награда таблет Lenovo IdeaTab 2 A7-30,7", 3G regular SIM, Black, IPS screen 1024x600 Multitouch, MediaTek® MT8382M1.3GHz QuadCore, 8GB eMMC, 1GB RAM, micro SD up to32GB, GPS, Wlan b/g/n, BT 4.0, mUSB (OTG), DUAL CAM: Cam rear 2.0MP, W-cam 0.3MP, battery 3450mAh, Android 4.4

3.    награда таблет Samsung galaxy tab3

4.    награда таблет Point of view Mobil 731N

Све информације могу се добити на:

e-mail: srpskisokohn@gmail.com

Дјеца са собом треба да понесу оловку и папир. Моћи ће да изабере једну од двије понуђене теме, једна везана за велике православне празнике а друга општа. Радови ће се писати сат времена. Ученици који немају лијеп рукопис моћи ће да пишу штампаним словима; могу понијети више папира да напишу угрубо а послије да препишу читко.

Овај пројекат Српског Сокола помогли су Управа за сарадњу са дијаспором и Србима у региону Владе Србије, Општина Херцег Нови и фирме PIN Montenegro и Пробока Херцег Нови.

Вуко ЈовановЈошов Велаш (28.3.1947 – 2.7.2008) Професор српског језика и књижевности . Радио је у гимназији у Херцег Новом. У јесен 2004. године јавно се успротивио насилном увођењу такозваног „матерњег“ језика у школе у Црној Гори и због тога, мада подржан од великог броја колега и суграђана, бива отпуштен. Вуко, као и група професора из Никшића, није пристао да деци предаје нешто што је, како сам каже, „изван себе, мимо свијета, испод разума, лишено науке, знања и просвећених регула, без истине и љепоте“. Овај догађај дубоко је узнемирио све разумне и слободомислеће људе Боке которске. Велики је број трибина и симпозијума на којима је био активан и веома запажен учесник. Аутор је есеја „Четири лудила“ који је објављен у првом броју „Слова“, часописа који наставља традицију публикације “Распеће српског језика”, који је покренуо Актив отпуштених професора српског језика из Никшића. Био је члан Савјета локалних јавних радио - дифузних сервиса Херцег Новог. Био је председник издавачког савета часописа "Глас Боке" чији први број је из штампе изашао у децембру 2005. године. Добитник је Вукове награде коју додељује Културно - просветна заједница Србије. Витешко друштво „Херцег Стефан“ програсило га је првим почасним витезом „Војвода новски Лазар“. Упокојио се у Херцег Новом. Постхумно му је објављена књига Карневалски бјесови“. Сахрањен је у Мојдежу.

Биографија из књиге Зорана Шабовића „Мојдеж прилози за хронику села и родослове“.

Саопштење за јавност Српског Сокола од 11. септембра 2015.

Однесосте нам све, не остависте нам него још само кости.

Ове ријечи грбаљског кнеза Станка Ивова Лазаревића изречене у которској општинској сали 1848. године одјекивале су салом Општине Котор након 167 година, 10. септембра 2015. Бокељи су сложно поручили да се наше светиње не дирају.

У палати Бизанти која је неусловна за одржавање јавне расправе, и то по закону који је донијела Влада Црне Горе, заказана је јавна расправа о веома важном закону који за циљ има конфискацију црквене имовине и укидање њеног устројства. За очекивати је од једне државе да конфискује имовину криминалаца за добро грађана, а не имовину коју су вјерници поклањали цркви.

Да ли је намјерно расправа заказана у тако малој просторији да се глас народа не би чуо не знамо. Постигнут је супротан ефекат, глас Бокеља чуо се много гласније и поручио је да нам се у цркву не дира.

Овакве законе нису покушали да донесу ни Аустријанци ни Млечани па чак ни турски зулумћари. Бокељи зато поручују да се Закон о слободи вјероисшповјести не смије донијети.

За Српски Соко Херцег Нови - Небојша Рашо



Саопштење за јавност Српског Сокола од 9. септембра 2015.

Divide et Impera, завади па владај, провејава из Нацрта Закона о слободи вјероисповјести, што нам потврђује догађај у Бијелом Пољу. Док велики привредни полет Новљана Мирка Комненовића, браће Илић, Ђура Тодоровића, Шпира Јанковића и многих других, остварен у хотелу „Бока“, бродоградилишту у Бијелој и хотелу Јанковића на Игалу, доживљава свој неславни епилог у маглама двадесет и првог вијека, нацрт овог закона омогућава влади распродају црквене имовине, али и коначан ударац српском народу у Боки и Црној Гори разбијањем устројства Српске православне цркве.

Православни вјерници Новљани, Срби по свим архивским документима, нису остављали своју имовину ни давали прилоге никаквој држави па ни Црној Гори. Они су остављали прилоге својој Српској цркви.

Свједоци смо да Влада Црне Горе распродаје имовину која се налази у државном власништву, мада не баш успјешно. Сваки бољи домаћин постигао би за имовину Института већу цијену, и не би дозволио да фирма као што је бродоградилиште дође до стечаја. Зато вјерујемо да би иста судбина задесила и имовину Српске православне цркве.

На сва ова кршења вјерских и других права Европска унија ћути. Чини се да је њихов једини циљ одржавање те чувене параде. Жалосно је и гледати наше политичаре како трче за шаргарепом на крају европског штапа заборављајући на праве вриједности и светиње које треба бранити.

Због свега наведеног Нацрт Закона о слободи вјероисповјести мора се повући.

За Српски Соко Херцег Нови - Небојша Рашо

Захтјев за повлачење из процедуре Нацрта закона о слободи вјероисповјести

У свим храмовима СПЦ у Црној Гори и на другим јавним мјестима у току је потписивање овог захтјева. Доношењем овог закона имовина СПЦ прећи ће у власништво државе односно, владе Црне Горе, односно предсједника владе. Иако се закон односи на све вјерске заједнице он се не односи на Католичку цркву јер је она са владом Црне Горе потписала конкордат. Једини демократски начин борбе против доношења је потписивање петиције и масован одлазак на јавну расправу 10. септембра у 12 часова у палати Бизанти у Котору. Захтјев се мора потписати до 11. септембра.

Парастос генералу Драгољубу Михаиловићу

У петак 17. јула 2015. у 18 часова у цркви Св. Николе на Жлијебима служиће се парастос генералу Драгољубу Дражи Михаиловићу. Парастос Чича Дражи на Жлијебима служи се од 2005. године, значи већ десету годину. Ове године први пут од кад је Дража Михаиловић правно рехабилитован.

Након парастоса биће промовисана књига „Капетан Никола Вукасовић са Жлијеба у Боки которској“. Никола Вукасовић био је командант жлијебског вода и 2. орјенског батаљона у устанку 41/42. У нападу на Фочу командовао је Загорским батаљоном. Пошто се истакао у борби додијељена му је команда над илегалним четничким одредима у планинама око Сарајева. Учествовао је у Бици на Неретви након чега се вратио у херцегновско залеђе. Био је командант 2. одсјека бококоторске бригаде и касније 2. бококоторске бригаде. Након повлачења јединица ЈвуО октобра 1944. остао је да се скрива у Орјену. Погинуо је на прољеће 1947.

Саопштење за јавност од 29. маја 2015.

            Поштовани грађани, и ове године желимо да вас подсјетимо на један  трагични догађај из историје нашег града. Прије 16 година, 30. маја 1999. године, НАТО авиони бомбардовали су Арзу забрањеном радиоактивном муницијом са осиромашеним уранијумом. Треба напоменути да није гађан никакав војни циљ, да није било потребе за употребом овакве врсте муниције. Нигдје у близини није се налазила ниједна војна јединица, чак се и ПВО јединица повукла са Луштице.

            На Арзу је испаљено 300 пројектила, на Савезну републику Југославију и раније на Републику Српску неколико десетина хиљада пројектила, највише на Косово и Метохију. Уранијум је слабо радиоактиван, те не представља проблем као спољашњи озрачивач, али веома озбиљни здравствени проблеми настају ако се унесе у организам удисањем уранијумске прашине, или преко хране односно воде за пиће. Истраживања у Босни и Херцеговини и на Арзи су показала да је уранијумска прашина пронађена у ваздуху и то не само две године послије бомбардовања, већ и седам година послије бомбардовања.

            Милосрдни анђео није имао милости.

За Српски Соко Херцег Нови - Небојша Рашо



Програм прославе Спасовдана, храмовне славе цркве Вазнесења Господњег на Топлој

Сриједа 20. мај 2015.

18:00 Вечерња служба у храму Вазнесења Господњег.

20:00 Предавање др Горана Комара и Небојше Раша Тестаменти херцегновске општине“

у цркви Св. Николе – Резиденцији Љубибратића на Топлој

Четвртак 21. мај 2015. године – Спасовдан

8:00 Литургија у храму Вазнесења Господњег на Топлој

По завршетку литургије, литија креће од цркве Вазнесења Господњег на Топлој, Његошевом улицом, до цркве Св. Архангела Михаила. Одатле, испод Сат куле литија креће на Шквер, те обалом до цркве Св. Николе. Повратак је код храма Вазнесења Господњег.



Парастос јасеновачким жртвама

Поводом седамдесет година од пробоја јасеновачких логораша 1945. у сриједу 22. априла 2015. године у 10 часова у манастиру Савина служити парастос за побијене у Јасеновцу и осталим логорима и стратиштима у  Другом свјетском рату.

Сјећање на Милана Спасића и Сергеја Машеру

У петак 17. априла у цркви Св. Фјодора Ушакова на Дубрави служен је парастос официрима Краљевине Југославије поручницима бојног брода II класе Милану Спасићу и Сергеју Машери. Они су 17. априла 1941. потопили разарач „Загреб“ да не би пао окупатору у руке и при том погинули. Признање за њихов подвиг одали су им и савезници и противници. Одликовани су орденом Карађорђеве звезде са мачевима IV степена 1942. и орденом Народног хероја 1973. Пригодну бесједу одржао је протојереј Живан Вукојевић а о подвигу младих официра говорила је Оливера Доклестић.

Прва херцегновска парохија, Друштво за архиве и повјесницу херцегновску, Матица Боке - огранак Херцег Нови и Српски Соко позивају Вас на предавање Горана Комара:

Бокешки и далматински исповједник Православља протосинђел Кирил Цвјетковић (обретење моштију оца Кирила)

Предавање ће бити одржано у цркви Св. Николе - Резиденцији Љубибратића на Топлој у петак 3. априла 2015. у 19 часова.





Поводом 16 година НАТО агресије у уторак 24. марта 2015. у цркви Вазнесења Господњег на Топлој служен је парастос за пострадале од НАТО бомбардовања. Парастос су служили свештеници Радоман Бубања, Гојко Мрачевић и Никола Тодоровић. Организатори су Прва херцегновска парохија, Српски Соко, Коло српских сестара и Матица Боке.



У цркви Св. Николе  Резиденцији Љубибратића на Топлој у суботу 21. марта 2015. у организацији Прве херцегновске парохије, Српског Сокола Херцег Нови, Матице Боке, Друштва за архиве и повјесницу херцегновску и Кола српских сестара одржана је промоција књига публицисте и новинара Биљане Живковић  „У име истине“ и „Запис“ аутентична свједочанства о страдању српског народа на Косову и Метохији од 1999. до 2014. и Исповести из сарајевских казамата“. На промоцији су говорили Љубо Шабовић, Небојша Рашо и аутор.


Слава Српског Сокола

Сретење Господње



У недељу 15. фебруара 2015. у Резиденцији Љубибратића на Топлој Српски Соко је прославио своју славу Сретење Господње уз присуство грађана Херцег Новог, Амбасадора Руске федерације Андреја Нестеренка, Генералног конзула Републике Србије Слободана Бајића, Конзула Републике Србије Зорана Дојчиновића и Предсједника херцегновске општине Николе Гојковића. Том приликом промовисана је књига Небојше Раша „Знаменити Бокељи књига шеста; Бокељима у савезничким конвојима 1941-1945.“. Књига доноси биографије знаменитих помораца Боке которске, као и помораца који су 1941-1945. пловили под југословенском заставом за интересе савезничке борбе. Ово је и позив свим грађанима који имају података о учесницима у конвојима да допринесу да се састави списак свих помораца из тог доба. О књизи су говорили Љубо Шабовић и аутор. Књига доноси биографије следећих Бокеља:

Марин Бизанти, Марко Мартиновић, Јулије Баловић, Петар Желалић, Марко и Јосип Ивановић, Александар Комненовић, Стефан Вукотић, Марко Радуловић, Тршћански Поповићи, Иво Висин, Марко Ђурковић, Антоније Јанковић, Јован Пјешивац, Марко Флорио, Славомир Ђурковић, Владо Ивелић, Милорад Миљевић, Миливој Букоровић, Ђорђе Иванковић, Милан Спасић, Сергеј Машера, Васо Сладовић и Славомир Ђурковић.

Предавање „Црногорски новинар о Србима у Новом“

Друштво за архиве и повјесницу херцегновску и Српски Соко позивају на предавање Горана Комара „Црногорски новинар о Србима у Новом“. Предавање ће се одржати у Резиденцији Љубибратића – цркви Св. Николе на Топлој у сриједу 4. фебруара у 19 часова.

Саопштење за јавност

Многе херцегновске Србе, поготово старосједиоце, увриједила је, али не и изненадила, изјава Дарка Шуковића у емисији „Жива истина“ да цитирам до 1840. нема помена о присуству Срба на простору данашње Боке“. Зато се на њихов захтјев обраћамо овим саопштењем.

Православни херцегновске општине увјек су за себе говорили да су Срби односно Славеносерби, да говоре српским односно славеносербским језиком и да је православна црква у Новом Српска. Новска општина је 1807. у вријеме Св. Петра цетињског имала печат на којем је био штит са крстом и четири оцила. У ово се може увјерити сваки истраживач у херцегновском архиву.

Православни херцегновске општине увјек су за себе говорили да су Срби односно Славеносерби, да говоре српским односно славеносербским језиком и да је православна црква у Новом Српска. Новска општина је 1807. у вријеме Св. Петра цетињског имала печат на којем је био штит са крстом и четири оцила. У ово се може увјерити сваки истраживач у херцегновском архиву.



Шуковићу препоручујем да прочита молбу челника топаљске општине из 1751, коју је објавио баш доктор Горан Комар, за избор епископа из свог краја „од рода и језика илирико славеносрбскаго“. Можемо му само поручити да док год нам из Подгорице буду долазиле изјаве овог типа, које сматрамо обичним дневно-политичким памфлетима, многим Србима у Боки ће Београд бити много ближи од Подгорице. Тако ће и добити одговор који га толико интересује.

Овим путем позивамо све парламентарне странке и групе грађана у херцегновској скупштини да јавно осуде и ограде се од изјаве Дарка Шуковића.

На Богојављање, 6. јануара 2015. по сербски


Матица Боке, Српски Соко Херцег Нови и Коло српских сестара позивају грађане Херцег Новог на промоцију зборника

Принцип поново у Бечу“

Промоција ће се одржати у Дворани „Парк“ у четвртак 15. јануара 2015. у 17 часова. О зборнику говоре: Тодор Живаљевић Велички, књижевник и књижевни критичар, хаџи Радован М. Радовић, књижевник, мр Слободан М. Чуровић приређивач, Од пјесника учествују: Вера Бабић Сабо, Богољуб – Бобан Велимировић, Чедо Ковачевић Чеков, књижевник, Винка Перишић – Шаренац (домаћин), Вишња Косовић (домаћин), Мишо Кубуровић, Бранко – Бато Крковић, Милан Рајовић, Никола Ненезић и Веселин Вујовић.


Десет година прогона српског језика у Црној Гори

Поводом десет година отпора насиљу над именом српског језика у Црној Гори у сриједу 26. новембра у 19 часова у Дворани „Парк“ одржаће се трибина са промоцијом последњег броја Часописа за српски језик и књижевност “Слово“ и изложба фотографија са протеста прије десет година из Никшића и Херцег Новог. Говориће: проф. Веселин Матовић, проф. Миомир Бели Ковачевић, књижевник Милутин Мићевић и проф. Вишња Косовић. Организатори су Матица Боке, НВО Актив  професора српског језика и књижевности из Никшића, Српски Соко Херцег Нови, Коло српских сестара, Друштво за архиве и повјесницу херцегновску, Српско витешко друштво „Херцег Стефан“, Друштво српско-руског пријатељства, НВО „Глас“ и СПКД „Просвјета“.


Дан ослобођења у Првом свјетском рату

Поводом Дана ослобођења Херцег Новог у Првом свјетском рату у четвртак, 6. новембра 2014. у 19.00 одржана је промоција књиге „Херцег Нови у Првом свјетском рату“ Небојше Раша у цркви Св. Николе - Резиденцији Љубибратића на Топлој. Говорили су Љубо Шабовић, Горан Комар и аутор. У петак, 7. новембра 2014. у 10.00 у манастиру Савина служен је парастос ослободиоцима.





Обиљежавање 80 година од одласка из Боке Которске и погибије Краља Александра

У четвртак 9. октобра у манастиру Савина служена је архијерејска литургија којој је началстовао Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије. Након литургије служен је парастос Краљу Александру и откривен је барељеф Краља Александра који је сачувао Божидар Влаовић. У 19 часова истог дана одржана је академија у Дворани „Парк“. О Краљу Александру бесједио је историчар Предраг Вукић. Учествовали су хорови „Св. Василије Острошки“, „Рождество“ и „Свети Сава“ а приказан је филм Перице Ђаковића „Последњи корак“.


Парастос задужбинарима

У уторак 30. септембра 2014. у 10 часова у цркви Вазнесења Господњег на Топлој служиће се парастос херцегновским задужбинарима.

Изложба Музеја жртава геноцида из Београда "Агресија на СР Југославију 24. март - 10. јун 1999."

аутори  професор др Вељко Ђурић Мишина, музејски саветник, историчар и в.д. директора Музеја жртава геноцида  и Ненад Антонијевић, виши кустос, историчар, Музеј жртава геноцида

ликовно решење: Изабела Мартинов Томовић.

у име Музеја жртава геноцида долази: Бојан Ђокић, историчар, кустос-истраживач

Галерија "Јосип Бепо бенковић", понедељак 22. септембар у 18 часова.

Протест на Тргу николе Ђурковића

У суботу 20. септембра у 12 часова на Тргу Николе Ђурковића биће одржан миран протест поводом убиства Јована Косаћа. Организатор је фејсбук група „Сви сми ми Јован Косаћ“ а већ је 1.500 људи најавило долазак. Нољани ће мирно исказати своје негодовање према ситуацији у Херцег Новом, а првенствено према понашању и раду полиције и правосуђа.


Парастос ђенералу Драгољубу Михаиловићу

У четвртак 17. јула у 18 часова у цркви Св. Николе на Жлијебима обиљежен је дан страдања руске царске породице Романов и ђенерала Драгољуба Драже Михаиловића и служен је парастос ђенералу Дражи Михаиловићу. Организатор је Српски Соко Херцег Нови.


Изложба фотографија Христифора Риста Шуковића

Прва херцегновска парохија и Српски Соко Херцег Нови ће у недељу 29. јуна, а поводом сто година од почетка Првог свјетског рата, у цркви Св. Николе-Резиденцији Љубибратића на Топлој у 20 часова отворити изложбу ратних фотографија из Првог свјетског рата свештеника и добровољца Христифора – Риста Шуковића, пароха бијелско-крушевачког.  Свештеник Ристо Шуковић приступио је српској војсци као добровољац и служио као ратни свештеник Лимске бригаде и као ратни фотограф. Његове фотографије су свједочанство живота и страдања српског војника. У цркви Св. Јована на Бијелским Крушевицама налази се путир који је Шуковић вратио по завршетку рата, а из којег је причешћивао војске уочи битке на Кајмакчалану. Највише фотографија овог ратног фотографа сликане су на Кајмакчалану, за вријеме и послије битке.



Саопштење за јавност Српског Сокола

На данашњи дан прије 15 година, 30 маја 1999. године, авиони НАТО алијансе бомбардовали су Арзу са око 300 пројектила са радиоактивном муницијом. Треба напоменути да није гађан никакав војни циљ, да није било потребе за употребом овакве врсте муниције. Нигдје у близини није се налазила ниједна војна јединица, чак се и ПВО јединица повукла са Луштице. Узгред, рт Арза је једино мјесто у Црној Гори гдје је кориштена ова муниција.

Од 1999. године неколико пута је повећан број обољелих од малигних болести. Питамо: да ли су држава или општина извршили испитивање присуства уранијума у биљкама и животињама као и њихов потенцијални утицај на становништво?

И данас кад се сјетимо стравичног звука топова који су одјекивали нашим Заливом, и када помислимо на невине жртве широм Србије, Црне Горе и Републике Српске – жртве радиоактивне муниције годинама након завршетка бомбардовања, надамо се да Црна Гора неће бити прва земља чланица НАТО коју је НАТО претходно бомбардовао.


oka Kotorska Srpski Soko Mirko Komnenović

SRPSKI SOKO HERCEG-NOVI MIRKO KOMNENOVIĆ VISARION LJUBIŠA SOKOLSKO DRUŠTVO